A za sreću fali uvek ono malo


–          Šta tebi fali da bi bila potpuno srećna?

–          Pa, malo više para… Da mi se rad isplati… da mi se učenje isplati, diploma.

–          Vidiš, ti si jedan korak ispred mene. Meni fali ljubav i samo malo novca da bih bio potpuno srećan. Mada, bio bih srećan i samo da imam ljubav.

Baaaam! Da li sam ja to srećna? Da li ja ne priznajem svoju sreću, jer mi nešto fali? Ja imam ljubav! Ali… zar je nemamo svi? Da li postoji apsolutna sreća ili uvek dolazi polovična?

Puno sam razmišljala o Koji, momku koji me je inspirisao da pišem redove o ljubavi. Da li je sreća isto što i biti voljen? Da li je moguće biti ispunjen ako nema tog posebnog, plavog čuperka… ili crnog?

Uvek to malo.

Mora da je u nama problem.

Možda smo mi srećni. I ja. I Koja. Možda je naša sreća jednočetvrtinska, polovična… Postoji li takva sreća? Ili je samo treba priznati kada je potpuna…? Ne. Sreća je sreća. Sreća je u nama samima.

Sreća je kada ostaneš bez svega, a imaš sa kim da pevaš dok rašćišćavaš i to malo što je ostalo.

Sreća leži u tajnama, ispod žutog jesenjeg lišća, sreća je iza ugla, sreća je tu.

Danas, kada je svet ponekad nama stran, kada se veruje da biti pesimista znači biti kul, danas kada imamo svoje komfort zone, danas je teško sagledati sreću, ali nije teško biti srećan. To je ogromna razlika.

Govorio je jedan psiholog danas na radiju da je naš narod navikao na katastrofe, ali da je u svemu razvio mehanizam da se sa nedaćama izbori. Sačuvati živu glavu, to znači biti srećan danas posle prirodne nedaće. Samo toliko. Sreća je biti živ.

A posle toga i zagrliti onog koga voliš ili okrenuti se onome što voliš. Ljubav je u svemu, ljubav ume da se vrati ako je pošaljete u koverti sa pravom adresom.  Ako se koverat ne vrati, onda nije ni adresa bila prava.

Onda… shvatih. Koja i ja nismo zadovoljni onim što imamo. A trebalo bi. On ima posao koji voli, ja imam čoveka koga volim. Uvek će nešto faliti, manje ili više. Neko ili nešto. Neko zrno maleno.

Mi smo tragači… A biti tragač je biti živ.

,,Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka čudna neka
zvezda plava,
zvezda prava.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš – sam ćeš znati.
Sad je tajna.”

Advertisements

One comment

  1. Sreću čovek doživi, ako ume da je prepozna i doživi. Gledano, od osobe do osobe, sreća se razlikuje i nije za sve ista. Po meni, najveća sreća i kraljica svih sreća je imati zdravlje. Sve ostalo se nadovezuje na baš tu sreću.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s