Čitanje između redova: Dživdžan zbori


Vrabac koji je rekao sve – Dživdžan je prozborio!

Kao što je već sasvim sigurno – preselili smo se u virtuelni svet. Neki manje, neki više. Društvene mreže sve više oblikuju današnje društvo, uspostavljaju dogme ponašanja kroz jedno dugme: like.

Ako virutelno društvo odobrava nešto, lako se može izmeriti putem lajkova. Broj lajkova ekvivalent je broju odobravanja i predstavlja meru kvaliteta sadržaja na jednoj Fejsbuk strani.

Jedna od stranica koja broji veliki broj svojih poštovalaca je i Dživdžan zbori. Blizu 100.000 ljudi prati sadržaje koji se putem nje objavljuju.

Dživdžan zbori: slika svakodnevnog srpskog jezika

Rečenice koje ni ne primećujemo kada ih neko izgovori zbog frekventne upotrebe, izdvojene su u okviru jedne slike na kojoj je vrabac. U zavisnosti od toga ko češće izgovara rečenicu, muškarac ili žena, vrabac će imati i određene atribute.

Nemojte da vas je sramota
Nemojte da vas je sramota

Jednostavne i kratke rečenic, često i sintagme, oslikavaju duh našeg naroda danas, ali i prilike u društvu. One ilustruju i pojave o kojima mi često nikada ne bismo razgovarali javno, ali se u dvoje ili u poverenju često izgovore. Humor nastaje kada “tajna” postane javna stvar, kada se ukazuje na nama poznate nelogičnosti i kada se kritikuje naše društveno, političko, ali i estradno okruženje.

tajna
Rekla mi je da nikome ne pričam, samo tebi ću…

Precizna ilustracija stvarnosti

Sve ono što ćete čuti na okupljanjima: rođendanima, slavama, daćama, raznoraznim proslavama, a da ni ne primetite kao nešto što znači mnogo više od izgovorenog Džidžan pažljivo izdvaja i objavljuje. Kako je poznato, raditi u državnoj firmi bitno se razlikuje nego raditi u privatnoj.

Državni posao VS posao kod privatnika
Državni posao VS posao kod privatnika

U jednoj rečenici daje se slika radničke klase danas: zaposleni u državnim firmama uživaju beneficije: državne i verske praznike, koliko-toliko pristojne plate, sa druge strane su oni u kioscima, kineskim i turskim buticima, kladionicama, oni koji često zarađuju polovinu novca potrebnu za jednu potrošačku korpu.

Politika: jabuka razdora u nas

Politika je ona tema koju obeležavamo sa: nećemo o politici. Često se taj dogovor ne ispoštuje i nastaju kavge. Nasuprot tome, čujemo od domaćih cenjenih gastarbajtera o neprimetnosti političkih prilika u zemljama zapadne Evrope što ukazuje na sređen politički sistem.

 

Predsedničke prilike u inostranstvu
Predsedničke prilike u inostranstvu

 

I pored života o kojima pričaju naši na privremenom radu u inostranstvu, vole i da istaknu sa velikim čuđenjem stroge zakonske propise… koje ni sami ne poštuju.

 

Kriminal u uređenim državama
Kriminal u uređenim državama

 

Srpski as i holesterol

Naše društvo voli da sluša o životu poznatih. Međutim, obično se to tu ne završava. O tome se priča, polemiše, teoretiše… često se i oko toga sukobljavamo. Jednu od najvećih polemika vođenih u skorije vreme, vodili su fanovi Novaka Đokovića, a ona se ticala ishrane. Javnost je bila do te mere zaokupljena njegovim životom, da smo na  zaboravili naše svakodnevne probleme, rešavajući pitanje: Zašto naš Nole više nije prvi?

Prema izreci omiljenoj našim bakama i brižnim mamama: snaga na usta ulazi.

Jedi, jedi da porasteš
Ne ostavljaj poslednji zalogaj!

Pored izdvojenih slika, stranica koju prate brojni korisnici pomenute društvene mreže broji još mnogo slika koje ilustruju našu svakodnevnicu. Pored humorističke dimenzije, ovde se krije nešto mnogo dublje: naš karakter, mentalitet, težnje, slika uspeha pojedinca u očima društva kome pripada.

Kakvi smo mi to?

Nekada je rok i punk muzika kritikovala stvarnost, a sada ovako bezazleno, kroz po jednu rečenicu čini vrabac. Iako sigurno primarna uloga stranice Dživdžan zbori nije bila razvijanje kritičke svesti u društvu, polako ali sigurno, uzevši u obzir sve veći broj pratilaca i predlagača natipsa na slici, ona postaje slika i prilika nas: našeg fatalizma, loših navika protiv kojih se ne borimo, uverenja naših roditelja, prijatelja, potrebe da se dopadnemo, slušamo i kada nas zapravo nešto i ne zanima.

Neću da se nerviram

Samo trenutak više zadržavanja na slikama ukazuje na mnogo više od samo napisanog. Upravo tu se krije ono što nam nedostaje: prilagođena analiza kolektivne svesti. Mladi ljudi ne čitaju  dugačke tekstove ozbiljnih novina koji objašnjavaju uzročno- posledične veze pojava koje ih okružuju, oni “vise” na Fejsu, “bleje” na Instagramu, i hronično nemaju vremena. Usled tog nedostatka, britki i pitki Dživdžan nastupa pred njih. Potrebno je samo zagrebati ispod šaljive podloge.

Nekako mi taj Tviter…

I poput velikog broja stanovnika naše zemlje, čast izuzecima i uticajnim tviterašima,  Dživdžan se nije snašao na Tviteru, ali mu je Fejsbuk baš domaćinski. Autor tvita poentira ukazujući jedno uverenje…ili predrasudu (odlučite sami) koja postoji: Fejsbuk je za sve – babu, tetku, strinu, ujaka, recepte, slavske i rođendanske čestitke, slike s mora; Tviter za opoziciju, građansku elitu i ozbiljne društvene kritičare.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s